Почетна / Sport / Matija Vesnić: Krajem godine nas očekuje svetsko, a naredne evropsko prvenstvo koje će se održati u Beogradu
meridian

Matija Vesnić: Krajem godine nas očekuje svetsko, a naredne evropsko prvenstvo koje će se održati u Beogradu

Kendo takmičar uspešno se bori i sa informatikom na Matematičkom fakultetu

Naš današnji sagovornik je Matija Vesnić student treće godine računarstva i informatike na Matematičkom fakultetu. Ipak, povod za razgovor nisu Matijine dobre ocene u indeksu već velika posvećenost borilačkoj veštini koja nije puno zastupljena u Srbiji. Reč je o kendu, sportu, sa kojim će nas bliže upoznati ovaj dvadsestdvogodišnji Beograđanin koji vuče korene iz Čačka. Mama, lekar fizijatar, Gordana Bogdanović upravo je rođena u gradu sa Morave.

Evo šta nam je Matija kazao o svom omiljenom sportu…

“Kendo ili put mača je veština koja dolazi iz drevnog Japana. Tačnije, kendo potiče iz škole Rju – Ha – Kendžicu koja daje akcenat akademskom pristupu veštini mačevanja. Nakon Drugog svetskog rata Japancima je bilo zabranjeno da se bave borilačkim veštinama, pa i kendom. Posle pedesetih godina minulog veka ‘sankcije’su skinute i kendo postaje jako popularan. Normalno, prvo u Japanu, potom Koreji, a u Evropi u Francuskoj. Interesantno, u Francuskoj kendo borci mogu biti profesionalci jer se savez nalazi pod džudo savezom koji ima novca.

Kad je kendo stigao u Srbiju?

“Oko 1970. godine, ali prvi kendo borci su bili samouki. Nešto kasnije stigli su treneri iz Japana. Normalno, to je puno značilo jer su podigli nivo i kvalitet kenda u našoj zemlji”.

U ovom momentu u Srbiji postoji više kendo klubova. Da li možete da pomenete neke?

“U Beogradu funkcionišu “Kendo Beograd”, “Makoto Rojal”, “Makoto”…Na mapi kendo klubova nalaze se još Novi Sad, Niš, Šabac…Moj klub je “Makoto”.

Matija je posvećen kendu još od 2009. godine.

“Do 2011. godine trenirao sam u klubu koji sad više ne postoji. U klubu “Makoto” sam od 2013. godine. Kao dečačić voleo sam mačeve, potom sam se oprobao u olimpijskom mačevanju, ali nije mi se baš svidelo. Pronašao sam se u kendu. Treniram četiri puta sedmično, svima bih preporučio ovaj sport, ali to je individualna odluka. Svi koji se opredele za kendo moraju se naoružati stpljenjem jer će dugo biti početnici”.

Ipak, tvoj trud i rad se isplatio…

“Bio sam član reprezentacije Srbije. Na Hungari kupu uzeo sam zlatnu medalju, Sakori kupu par bronzanih odličja, potom, timsko srebro…Zbog obaveza na fakultetu neću biti u sastavu reprezentacije koja bi trebalo da učestvuje na prvenstvu sveta. Planetarni šampionat u Koreji, Inćun, je ove, a EP naredne godine i to u Beogradu”.

Kendo borci tek sa napunjenih trinaest godina mogu da uđu u konkurenciju za crni pojas.

“Da, rekao sam da je strpljenje najbitnije za kendo. Postoji pet učeničkih zvanja odnosno osam majstorskih, ali je jako specifičan sistem kako se stiže do majstorskih zvanja. Praktično, kendom se možete baviti do kraja života. U Japanu ima boraca koji su zagazili u devetu deceniju života”.

Kendo nije olimpijski sport?

“Japan, kao kolevka kenda, ne želi da ovaj sport bude olimpijski. Plaše se da se ne izgubi duh sporta. Osnovni postulati kenda su: KI – duh. Posedovati znači biti ispunjen duhom. KEN – mač. Kendo ima malo koristi od teorije ako se ne dopunjuje umetnošću mača.TAI – telo, stav. Jedini stav koji može zaštititi od napadača jeste odlučan duh”, konstatovao je Matija Vesnić.
Mozzart Sport, Đurđe Mečanin

emmezeta